ПОКРАЈИНСКИ ИЗБОРИ ОДМАХ, ЛОКАЛНИ ШТО ПРЕ
Главна политичка вест у Србији ових дана свакако је расписивање председничких избора. Како ће се странке определити према тим изборима, пре свега оне режимске, видећемо наредних дана и свакако ће окупирати пажњу медија. Оно што остаје некако у запећку су избори за Скупштину АП Војводине.
Не улазећи у анализу тога коме би одржавање покрајинских избора заједно са председничким одговарало, а коме не, базирану на имању или немању сопственог председничког кандидата, те интензитету евентуалне подршке неком туђем кандидату, сваком мислећем човеку је јасно да ти избори просто морају бити одржани истог дана. Разлог је колико прост, толико и непобитан - покрајински избори се, као и председнички, одржавају у два изборна круга. Дакле, чиста економика и ту не мислим само на милионе евра, колико нас свако одржавање избора, па и сваки изборни круг кошта, већ и на економику енергије и воље грађана.
Свакога би морала забринути чињеница да нас калкулантско слепило предводника режима може довести у ситуацију да, одвојеним одржавањем избора за сваки ниво власти понаособ, излазимо на биралишта чак седам пута за мање од две године - дневно-ноћно-дневни уставни референдум, парламентарни избори, два круга председничких, два круга покрајинских и, напослетку, локални избори, по најлепшој жељи појединих министара на јесен 2008.
У периоду 2002/3. смо добро видели до какве апатије је довело често расписивање листом неуспелих председничких избора. Но, опасност која се налази пред нама, колико непосредна, толико и застрашујућа, не огледа се само у демократском дефициту, већ и у чињеници да су изборној апстиненцији некако увек мање склони бирачи радикала, социјалиста и осталих анахроних политичких опција. Дакле, замарање бирача нас директно може довести пред врата анти-европског преврата, демократски легитимног и по сваку перспективу катастрофалног у исто време.
Због свега тога, порука Српског покрета обнове је: Покрајински избори одмах!
Ипак, нама који преживљавамо радикалски Нови Сад, далеко најважније питање је када ће бити одржани локални избори. Иако ће ти избори бити расписани за свега пар недеља, по слову уставном пре 31. децембра, ми још увек не знамо по ком систему ће бити одржани – већинском, пропорционалном или пак неком мешовитом, баденском систему, који нико жив неће разумети, при чему изузимам управни одбор ЦЕСИД-а и ужу фамилију министра за локалну самоуправу.
Декларисано европејство коалиционе властодршце очигледно не обавезује на поштовање европске демократске праксе, у којој се свака промена изборних услова мање од годину дана пре изласка на биралишта сматра озбиљном изборном манипулацијом. Но, оставимо сад то по страни, јер одбројавање је већ почело...
Да је доиста почело, види се по осипању политичке базе новосадске градске власти, у познатом маниру прљавих глодара и хаварисаног брода. Црвено-црна коалиција СРС-ДСС-СПС је, одрицањем СПС и, још раније, ДСС од својих одборника, остала само црна. Односно, када то преточимо у бројке, долазимо до интересантног податка да политичку основу актуелне градске власти чини искључиво изборни резултат СРС, неких 35% гласова, што укрштено са оствареном излазношћу од свега 37% чини мање од 13% Новосађана са правом гласа!
Није ни чудо што се оваква, хаварисана градска управа не бави стратешким пројектима које Новосађани заслужују, већ искључиво преживљавањем од једне до друге уцене одбачених одборника у Скупштини града.
Градска власт, која је поплочавањем центра нашег града бехатоном, материјалом достојном паркинга у пристојним европским градовима, задобила назив “бехатон коалиција“, средства за своје ингениозне подухвате остваривала је масовном продајом градског грађевинског земљишта, највреднијег и најограниченијег ресурса којим град располаже. При том се нису либили да нежељене понуђаче и физички спрече да присуствују очигледно фингираним лицитацијама, а у јавности је остао упамћен случај страног привредника који је буквално закључан у празној канцеларији поред сале у којој се одвијала продаја атрактивног градског земљишта.
Крајњи немар према грађанима нашег града показали су изградњом спортских хала грандоманских димензија, које због енормно високих цена закупа сада користе искључиво градска предузећа, јер спортски клубови просто немају довољно новца. Игнорантски однос градских челника према мукама становника Врбака или хвале достојним напорима Лединчана да сачувају своје језеро заслужују да буду посебне теме...
Уверен сам да је нашем граду потребна управа која ће своје деловање управљати према визији Новог Сада, као привредног, културног, образовног и туристичког гиганта, али пре свега града пријатног за живот.
СПО, као странка дубоко утемељена у Новом Саду, са тимом који карактерише како младост и енергија, тако и огромно искуство људи који су још 1996. године трасирали европски пут нашег града, може да понуди Новосађанима управо такву визију. Поменућу само три стратешка пројекта, који сада можда изгледају недостижно, али за које Нови Сад, убеђен сам, има потенцијала: Европска престоница културе, Дунавски Монте Карло и Лига шампиона.
Верујемо да Нови Сад, град који је домаћин EXIT-у, Стеријином позорју, Националном филмском фестивалу, Инфанту, Џез фестивалу, Змајевим дечјим играма, уличним свирачима и небројеним другим манифестијама, може стећи престижно звање Европске престонице културе, баш као што је то стекао румунски Сибиу ове године и као што ће то постати мађарски Печуј 2010.
Петроварадинска тврђава, друга по величини, а по многима далеко најлепша фортификација у Европи, највећи је неискоришћени туристички потенцијал Новог Сада, па, усудићу се да кажем, и Србије. Некада је због свог стратешког значаја називана Дунавским Гибралтаром. Убеђен сам да Петроварадинска тврђава са подграђем може постати најзначајнији туристички центар на целокупном току Дунава и поново стећи неки ласкави назив, попут Дунавског Монте Карла.
Нови Сад је у прошлости имао неколико блиставих спортских година, када су у нашем граду одржавана највећа европска такмичења и када се наш фудбалски клуб налазио на самом врху оне некадашње, “велике“ лиге. Уколико се остваре неопходни предуслови привредног и туристичког развоја, Новосађани могу очекивати да наш град уђе у сам спортски врх Европе и, у том контексту, одигравање утакмица Лиге шамоиона у Новом Саду неће изгледати као недостижан циљ.
Политичко деловање СПО утемељено је на чврстим моралним начелима, а бахатости и дилентатизму градске власти на наредним изборима ћемо супротставити наше знање и културу. Надам се да ће Новосађани то препознати и да ћемо добити неопходну подршку.
